Kuvanje je vestina koju nisam imala prilike da savladam koliko bi se moglo ocekivati. Uvek je bilo nesto vaznije ...Pripremanje `cold porcelain`-a zahteva da neko vreme provedem u kuhinji i to privlaci paznju mojih ukucana i prijatelja.
Da li je potrebno da naglasim da im je nepoznato to sta radim i uvek ocekuju da im objasnim KAKO TO RADIM.
Kuvanje i serpicu cu ostaviti za tutorijale... drugi put.
Evo kako izgleda kada se perle suse, zatim lakiraju i ponovo suse....
Narandzaste perle su `znale` gde treba da budu nanizane - trebalo im je samo ispuniti zelju... Lako su se pretvarale u ogrlice, mindjuse i priveske na heklanim lancicima.
Koliko god sam se trudila da im dam neki drugi oblik - u mojim ocima su ostale `mandarine`...
Mozda zbog leta koje je vec na izmaku, a mozda su u pitanju uspomene koje me `nemilice` prate ovih dana .
Mirisi i boje juznog voca uvek mi vracaju osmehe koje je moj tata velikodusno delio iz putne torbe dok smo se, mi deca cudili vocu koje prvi put vidimo.
Smokve, narovi i mandarine, ukusi i mirisi dalekih mora i krajeva koje je tek trebalo upoznati...
`Cold porcelain` tek treba da upoznam, a tati bi se sigurno dopao...
