Volim brojeve i verujem im. Racunam na njih.
Tri puta kucnem u drvo da zlo ne cuje. Kucnem tri puta u drvo da lepo potraje i da ne ureknem srecu koju sam dugo cekala, pa docekala.
Kuc, kuc, kuc!
Tri kuckanja u drvo oteraju sve sile zla, pa to svi znamo, zar ne? A zasto?
Nekada davno svi nasi bogovi-zastitnici ( koje smo zaboravili i ozidali im nekakve drugacije hramove ) su ziveli u drvecu. Najvise su voleli da se `nastane` u lesci i hrastovima. U hrastu je ziveo najmocniji od svih - gromovnik.
Kucanjem u sveto drvo molimo njegovog mocnika da nam pomogne. Nekima on jos uvek pomaze, a nekima i ne! Mozda ne voli sto je zaboravljen?
Devedeset devet staklenih crvenih perli prizivaju druge mocnike-zastitnike. Molitva je ista sirom sveta - isti je i broj 99, samo su bogovi drugaciji.
Zelje i molitve su iste!
Ko se umori od brojanja do 99, moze da broji i do trideset tri. Na svaku mindjusu sam stavila po 33 staklene perle.
Crveno - za srecu i za svaki slucaj!