Trebalo je da zamislim zelju i da cvrsto stegnem carobne kamencice na dlanu.
Najbolje bi bilo da sam sakrila nerazumljive reci medju cvorove i izrekla lazna obecanja da ce sve biti bolje i da mogu da dohvatim zvezde.
Uzalud sam neznim pogledima trazila mesto da smestim umorne oci i sklopim ih na prozeblom ramenu.
. . .Izmislila sam mesto gde niko nece moci da dotakne moje zelje i lekovite kamencice.
Isheklala sam Mocnu torbicu i ukrasila je staklenim perlicama da zavaram tragove i prikrijem svoje skrivene nade...
Zavezala sam najcvrsce cvorove i zamrsila konce ...
Citam kalendare i proveravam datume - leto je doslo ali ja ne osecam njegovu toplinu.
Cvrsto sam stisla Mocnu torbicu u ruci i stala u red za cekanje nekog novog godisnjeg doba ...