(Pomoglo mi je i to sto sam znala i broj njenog telefona, ali ako Vam i to budem ispricala prica ce izgubiti caroliju i mislicete da je sasvim obicna i nevazna...)
Pocecu pricu od pocetka ....
Dan je bio iznenadjujuce suncan s obzirom da je vreme tih dana bilo cudno i svakog trenutka se moglo ocekivati da pocne oluja ili da zasija vrelo letnje sunce. Srele smo se u najbucnijoj i najprometnijoj ulici u Velikom Gradu.
Prepoznala sam je po osmehu, a ona me je povela sa sobom istovremeno pricajuci sa nekim telefonom ..... pricajuci sa gomilom koja nas je nosila ulicom, pricajuci sa svima u Velikom Gradu i sa svima na Maloj planeti .Osmeh na njenom licu je sijao i vodio me u pravcu koji je samo ona znala.
Nepogresivo je pokazivala put i slucajnim prolaznicima koji nisu mogli da pronadju ulicu koju traze.
Pokazala mi je mesta koja sam odavno zelela da vidim i rekla stvari o kojima i danas razmisljam kad je setim.
Razmenile smo reci, osmehe i poklone ...
Izmesale smo price, razmenile zelje, preletele granice koje su godina isplele izmedju nas i osmesima prelile citavo popodne.Srele smo se jer smo se `trazile` i pruzile jedna drugoj ruku prijateljstva.
`Andjelcic me je dirnula` svojom pricom i usetala u srce lako i brzo bas kao da joj je tu oduvek bilo mesto.
`Touch of an Angel` sam napravila da greje Vesninu ruku kada pozeli da je pruzi nekome u Velikom Gradu na Maloj planeti.
