Stajem u red za cekanje. Nije mi prvi put, cekala sam i ranije.
Stajala sam u redovima ispred saltera banaka i posta, ispred saltera za prodaju autobuskih karata, … , ma stajala sam `svukuda`…
Danas stajem u red za cekanje i prvi put ne zurim da dodjem `na red` sto pre. Zelim da ne dodjem `na red` uopste, ali znam da ne vredi zeleti tako nesto – ne vredi.
Svi moji papiri su overeni, sve pripreme su uradjene – treba samo da cekam.
Prilicno sam dobra u cekanju!
Evo, bas ovih dana cekam da mi se javi sin iz daleka.
Cekam strpljivo i bolno, radosno i zabrinuto – znam da ce se sigurno javiti i da cu biti radosna i tuzna u isto vreme.
Zelecu da bude pored mene i da ode sto dalje odavde. Reci cu mu da je sve u redu, a i on i ja cemo znati da nije bas sve kako bi zeleli da bude.
Tako se ceka glas iz daljine!
Cekam i da dodje leto, pa da kazem :“ETO, DOCEKALA SAM JOS JEDNO LETO!“
To je lepo cekanje i mozda cu stvarno i da docekam letnje dane – velika je verovatnoca da cu uspeti u cekanju leta.
Neki ljudi koje poznajem nece docekati leto, a ja , eto, uporno stojim u redu za cekanje leta i nadam se…
Skoro da sam sigurna da se tako ceka leto, nadajuci se da cu biti ovde kada dodje.
Jednom sam cekala jedan voz… i nisam ga docekala… prosao je kroz stanicu i nije se zaustavio!
Cekala sam jednom autobus, ali sam kasnije saznala da to nije bilo mesto za cekanje autobusa , pa je i logicno sto nisam uspela da ga docekam.
Jednom prilikom sam cekala da me se neko seti jer sam mislila da sam vazna toj osobi isto toliko koliko i ona meni, ali sam se prevarila u proceni. Mnogo kasnije je ta osoba pokusala lepim recima da nadoknadi vreme koje sam peovela u cekanju, ali nije vredelo – vreme za cekanje je vec odavno bilo proslo vreme.
Umalo da zaboravim, cekali su i mene nekoliko puta,a ja se nisam pojavila.
Zao mi bilo kasnije kada sam shvatila da su me neki STVARNO cekali, a nije mi bilo svejedno kada sam saznala da su me neki cekali REDA RADI i da im i nije bilo vazno sto nisam dosla.
To je bas nezgodno kod cekanja!
Jos uvek sam u redu za cekanje!
Osecam se mnogo bolje sad kad vidim da nisam poslednja u redu i da ima jos Vas koji cekate sa mnom. Doduse, nisam sigurna da li bih vise volela da Vi stignete `na red` pre mene ili je bolje da budem pre Vas!
Dogovoricemo se ovako – ako ja budem stigla `na red` pre Vas, i sve bude U REDU, napisacu novi POST i sve cu vam ispricati KAKO je bilo!
Uostalom, kancer je izleciv kada se otkrije na vreme – SVI lekari mi to govore vec duze vreme!
Raspricala sam se toliko da sam i zaboravila da NISAM SAMA u redu za cekanje!
Mozda ne bi bilo lose da i Vi odete kod lekara i uradite par kontrolnih pregleda – meni za ljubav, a i bice nas manje u REDU ZA CEKANJE!
2 comments:
Ovaj tekst me ostavlja bez reči. Svaka reč bi i bila suvišna...
Sećam se. Bio je maj...padala je kiša i bilo je hladno - ili sam samo mislila da je tako jer su mi obrazi bili mokri i telo je drhtalo...
Draga moja prijateljice Nadice...:)***!!!
Post a Comment