Mindjusu sam dobila od prijateljice ... jednu.
Sacuvala je ovu jednu, iako je drugu izgubila. Znam taj osecaj jer se i u mojoj kutiji za nakit moze pronaci nekoliko rasparenih mindjusa.
Cuvam ih `onako`...
Ocekujem da ce se nesto desiti, da cu pronaci one `izgubljene`. Nadam se da ce se tako vratiti i neke druge izgubljene stvari, ljudi ili dogadjaji koji su nestali.
Uplicem meku plavu traku sa lakim metalnim kopcama i lancima. Unosim rasparenu mindjusu u centar cveta i ona ponovo sija - pomalo `stara`, pomalo `tuzna`.
Pazljivo otvaram mindjusu i trazim joj novo mesto na ogrlici. Sija poput morske ljkoljke i ponosno pokazuje svoj sjajni biser oivicen kristalima.
Da li je ovako lepsa?
Reciklaza je cudna. Divan je osecaj vratiti vrednost zaturenim i izgubljenim lepotama. Ima ih svuda oko nas - treba ih samo `videti`!
Za srecu!
SOMETHING BLUE, SOMETHING OLD ... i jos svasta-ponesto, onako kako samo ja zelim!
