Lepi i nezaboravni trenuci imaju losu osobinu - krecu se veoma brzo i tesko ih je usporiti i sacuvati. Uzalud je svaki pokusaj da sprecim ovo desavanje u svom zivotu pa zato pisem i fotografisem, belezim i uzivam kada uspem da podelim sa jos nekim bar delic lepog sta mi se desilo....
Moj Andjelcic ce znati na sta mislim kad vidi sta se desilo privesku kojim me je veoma obradovala i nadam se da ce joj se dopasti OVAKO. Nameravam bas danas da ga` prosetam` po komsiluku i okolini. Ko zna, mozda pronadjem jos neki sat koji moze da postane necija radost i da zajednicki `zaustavimo vreme`.
Nekoliko dana sam odmarala od svakodnevnice i bila okruzena ljudima koje volim i cije mi prijateljstvo mnogo znaci.
Pogled kroz prozor autobusa koji me je vracao u Moj mali grad , u moju Kucicu u cvecu me je podsetio da mozda i nije potrebno zaustavljati vreme - treba samo biti brzi od Sunca koje neumitno zalazi svakoga dana.
No comments:
Post a Comment