Polako - poput macke koja se krece poznatim stazama ,
cudljivo - poput deteta koje ne zna sta zeli i zeli SVE,
stidljivo - poput prvog cveta kajsije koji strepi od hladnih severnih vetrova i strepi od mogucih mrazeva iako im vise nije vreme ....
PROLECE se usunjalo u moje dvoriste!!!
Vidim procvetale ljubicice i zumbule. Mogu da osetim vlazni i topli povetarac. Greje ga varljivo prolecno Sunce i mami me da popijem prvu jutarnju kafu napolju ...
Odustajem!
Sacekacu jos malo u fotelji pored prozora. Gledacu vrapce i golubove koji slecu na krov pusnice i halapljivo komadaju korice jucerasnjeg hleba. Uzivacu u zutim i belim cveticima maslacka i krasuljka koji polako osvajaju travnjak ...
Pozdravicu prolece kroz prozor!
Predugo sam ga cekala i zelim da nas susret bude poseban. Ustreptalost i uzbudjenje zbog dugo ocekivanog susreta moze da umiri samo prava toplina prolecnih vetrova i nezni dodir aprilskog Sunca. Varljivi osmesi prvih suncanih dana i bujica mirisa vesnika proleca nece me tako olako izmamiti napolje.
Sacekacu jos koji dan pored iskljucene peci - za svaki slucaj!Bila je ovo duga i naporna zima. Treba je ispratiti natenane i STVARNO docekati prolece!
No comments:
Post a Comment