Pred nasom skolom

Priznajem da sam vise volela `velike odmore` od casova, mada sam bila solidan djak.Skolsko zvono se culo u mojoj sobi do ulice, pa sam retko kasnila na casove.
Prvo zvono, ..., drugo zvono, ..., DRUGO ZVONO, o neeeeeee .......:0
                                                                 

Spremila sam se na vreme ovoga puta i sacekala `drugare` PRED NASOM SKOLOM.

 Pruzamo jedni drugima ruke i pozdrzvljamo se , zagledamo i smesimo .... pa sta se to desilo sa svima nama? Ne verujemo da je proslo toliko godina i osecamo se prevareno.

 Da li smo ocekivali da ce da se desi nekakva carolija u skolskom dvoristu i ucionici  i da cemo ponovo imati 18?
 Nismo, a ipak se desila, :)
 U skolskim klupama smo se setili  prozivke i odgovaranja, popravljanje ocena i  ... svega po redu.
Prazna mesta u klupama su bolela - neka manje, a neka toliko da nam je bilo tesko da o njima i govorimo. Tri suze su zablistale ... za Boska, za Vesnu, za Dubravka ...

Pozurili smo da zauzmemo najbolja mesta `u stvarnosti` i veselili se do dugo u noc sto smo ponovo na okupu. Obecali smo jedni drugima da cemo se videti uskoro i ispricati o svemu jer i ovoga puta nije bilo dovoljno vremena za to ...
Mozda dogodine?
Naravno, <3 br="">

Ruze su cvece, a sve ostalo ...

Prepoznaces me po ruzi u reveru...

“...Ja ne znam šta sve ovo treba da znači, mladiću” – odgovorila je. “Mlada dama u zelenom kompletu koja je upravo ovuda prošla, zamolila me je da stavim ovu crvenu ružu na rever mog kaputa.
 I jos je rekla   da vam kažem, ako me pozovete na večeru, da vas ona čeka u velikom restoranu preko puta....``

But what about this?

 Rado Vam  pokazujem matursku sliku i prisecam se skolskih dana.
Veliku prazninu u vremenu popunjavam secanjima na lepe dogadjaje i igram se `piljaka`- sta je posle bilo sa svima nama ...

Secanja se preplicu sa pricama koje smo jedni drugima prepricavali svih ovih godina.
 

Znam da cu Vas sve prepoznati kada se ponovo sretnemo  na proslavi mature 16.juna  i da cete svi ponovo biti oni isti `moji drugari iz skolskih klupa`.

 

 

Nosicu sa sobom one stihove koje uvek cuvam na dnu dzepova  Ne daj se Ines ... `jer -sa kime cu ostati mlad(a) ako svi Vi ostarite`  i glasno cu pevati pesmu  Moji su drugovi zestoki momci velikog srca!

 Cekam Vas preko puta skole, :)

Prolece je tu negde - treba ga samo pronaci

 Oduvek me cudi i zbunjuje dolazak proleca. Pocetak onog proleca gledam kroz prozor i nisam sigurna da zelim da izadjem napolje.

Cini mi se da je lepse unutra  u toplini sobe. Propustam branje prvih ljubicica i cvetanje kajsije u mom dvoristu. Mozda grasim?

Cekaj me i ja cu sigurno doci