Receno je vec toliko reci, izrecene su zelje i nade, i ne preostaje nista drugo osim cekanja.
Cekanje se pretvara u lagane pokrete koji prate kretanje kazaljke na satu, okretanje Zemlje oko Sunca, udisanje i izdisanje vazduha ...
Vreme postaje beskrajno i nedostizno, dragoceno do neprocenjivosti ..... a ima ga tako malo.
Toplina glinenih i drvenih perli greje moje dlanove.
Kotrljam ih i oblikujem nezno. Cvrstinu im dajem pazljivo i oprezno jer znam da i najmanji mehuric vazduha na pogresnom mestu moze da napravi ogromnu stetu citavoj ogrlici.
Glina ostavlja tragove i pokazuje puteve kojima su klizile perle.
Susi se i postaje skoreli premaz na prstima. Dlan postaje roman HIROMANTIJE koji moze da procita vesto oko koje ne zna za strah pracenja linije zivota.
Vodeni mlaz lako odnosi glinene tragove i cini kozu mekom i podmladjenom.
Svaku perlu smirglam polako i lagano. Uklanjam otiske svojih prstiju poput lopova koji zeli da ukloni tragove za sobom.
* * *
Sjaj lakiranih glinenih perli ce zbuniti zabrinute poglede. Oci ce odmoriti i izleciti lepota drveta i gline.
HIRoMANTIJA ce grliti neciji vrat i pratiti neku drugu liniju zivota.
