PONOVO U REDU ZA CEKANJE

Stajem u red za cekanje. Nije mi prvi put, cekala sam i ranije.
Stajala sam u redovima ispred saltera banaka i posta, ispred saltera za prodaju autobuskih karata, … , ma stajala sam `svukuda`…
Danas stajem u red za cekanje i prvi put ne zurim da dodjem `na red` sto pre. Zelim da ne dodjem `na red` uopste, ali znam da ne vredi zeleti tako nesto – ne vredi.
Svi moji papiri su overeni, sve pripreme su uradjene – treba samo da cekam.
Prilicno sam dobra u cekanju!
Evo, bas ovih dana cekam da mi se javi sin iz daleka.
Cekam strpljivo i bolno, radosno i zabrinuto – znam da ce se sigurno javiti i da cu biti radosna i tuzna u isto vreme.
Zelecu da bude pored mene i da ode sto dalje odavde. Reci cu mu da je sve u redu, a i on i ja cemo znati da nije bas sve kako bi zeleli da bude.
Tako se ceka glas iz daljine!
Cekam i da dodje leto, pa da kazem :“ETO, DOCEKALA SAM JOS JEDNO LETO!“
To je lepo cekanje i mozda cu stvarno i da docekam letnje dane – velika je verovatnoca da cu uspeti u cekanju leta.
Neki ljudi koje poznajem nece docekati leto, a ja , eto, uporno stojim u redu za cekanje leta i nadam se…
Skoro da sam sigurna da se tako ceka leto, nadajuci se da cu biti ovde kada dodje.
Jednom sam cekala jedan voz… i nisam ga docekala… prosao je kroz stanicu i nije se zaustavio!
Cekala sam jednom autobus, ali sam kasnije saznala da to nije bilo mesto za cekanje autobusa , pa je i logicno sto nisam uspela da ga docekam.
Jednom prilikom sam cekala da me se neko seti jer sam mislila da sam vazna toj osobi isto toliko koliko i ona meni, ali sam se prevarila u proceni. Mnogo kasnije je ta osoba pokusala lepim recima da nadoknadi vreme koje sam peovela u cekanju, ali nije vredelo – vreme za cekanje je vec odavno bilo proslo vreme.
Umalo da zaboravim, cekali su i mene nekoliko puta,a ja se nisam pojavila.
Zao mi bilo kasnije kada sam shvatila da su me neki STVARNO cekali, a nije mi bilo svejedno kada sam saznala da su me neki cekali REDA RADI i da im i nije bilo vazno sto nisam dosla.
To je bas nezgodno kod cekanja!
Jos uvek sam u redu za cekanje!
Osecam se mnogo bolje sad kad vidim da nisam poslednja u redu i da ima jos Vas koji cekate sa mnom. Doduse, nisam sigurna da li bih vise volela da Vi stignete `na red` pre mene ili je bolje da budem pre Vas!
Dogovoricemo se ovako – ako ja budem stigla `na red` pre Vas, i sve bude U REDU, napisacu novi POST i sve cu vam ispricati KAKO je bilo!
Uostalom, kancer je izleciv kada se otkrije na vreme – SVI lekari mi to govore vec duze vreme!
Raspricala sam se toliko da sam i zaboravila da NISAM SAMA u redu za cekanje!
Mozda ne bi bilo lose da i Vi odete kod lekara i uradite par kontrolnih pregleda – meni za ljubav, a i bice nas manje u REDU ZA CEKANJE!

CUDNI SU PUTEVI BLOGOVANJA

Nisam sigurna da li su svi putevi krivudavi poput ovih koji se predamnom stalno otvaraju. Zaista imam utisak da treba vise da se potrudimoko otkrivanja tajni `blogeraja`, ali nemam vise vremena za to.
Moracemo OVAKO:
DODJITE NA RADICA ART JEWELRY i tamo ce Vam sve biti prikazano u slici i reci!
http://www.facebook.com/group.php?gid=113783861980567&v=photos

MALI SAJAM U NOVOM SADU

Neplanirano sam otisla na MALI SAJAM , ponela nesto malo nakita i provela sam se odlicno. Srela sam mnogo prijateljica. Neka od njih poznajem dugo - celog zivota ili mi se samo tako cini?
Druge poznajem kratko, a cini mi se da ih poznajem celog zivota...
BILO JE DIVNO biti sa svima, ispricati se i ponovo drzati u ruci prijateljske dlanove koji su vec toliko puta ulepsali moj zivot!
HVALA STO STE BILE DRAGE MOJE PRIJATELJICE - ULEPSALE STE MI DAN I UCINILE GA JEDNIM OD ONIH DANA KOJI SE DUGO PAMTE!

USNULI MACAK I SPASOJE

Davno je to bilo kada je mladi princ zakucao na manastirska vrata - drvena, ogromna ...
Vrata su se otvorila i ON je kroz Ta vrata usao u istoriju i legendu.
Kasnije je i sam zidao manastire i `pravio` i otvarao slicna vrata - vrata kroz koja i danas prolaze ljudi koji zele da udju u svet ljubavi i dodirnu beskraj mudrosti i slave svetitelja.
Prica vam je poznata od ranije, zar ne?


Zastala sam ispred manastira jer me je privukla lepota vrata, sarenilo ornamenta, majstorstvo graditelja i ogromna ljubav koju sam osetila posmatrajuci velicanstveni sveti hram.
Ugledala sam u dnu vrata ``usnulog macka` koji spava svoj vekovni san. Veste ruke graditelja i umetnika su pronasle nacin da iskazu beskraj ljubavi pocinjuci svaki ornament najlepsom sarom , kamenim `usnulim mackom`.

`Usnuli macak` i danas drema na manastirskim vratima i prozorima i podseca da je ljubav svuda oko nas i u nama.
Slobodno pokucajte na vrata ljubavi!
Pogledajte oko sebe i u sebe - TU je!
Ljubav strpljivo ceka da je vidite i ponovo otkrijete.

Nisam odolela `usnulom macku` i njegovoj lepoti. Prenela sam delic beskrajne ljubavi na komad lanenog platna i postavila malu sliku na svoj zid.
Pitate za Spasoja?
Nema nista protiv jer zna da je ON najvoljeniji macak na svetu ..... iako nema jedno oko i komadic repa..... i pomalo vuce nogu ...... zna da je za mene najlepsi i najpametnimi macak na svetu!

INDIJANSKA VATRA

Indijanska vatra je bila surova igra kojom smo `kaznjavali` one koji su gubili u malim decjim igrama.` Pobedjeni` je morao da zasuce rukav, pruzi i ruku i dozvili da mu `pobednik` uvrne kozu na ruci ..... vracanje koze je zaista davalo osecaj `gorenja`, ali i smeha ....
Desavalo se da `pobednik` bude toliko ponet utiscima, pa da i sam trazio da dobije i on `indijansku vatru`.....
Onda smo se svi zajedno smejali i cudili se tom jedinstvenom iskustvu....... aaaaa, to je znaci `indijanska vatra`!

Osetila sam INDIJANSKU VATRU ovih dana - sama se zapalila pod mojim prstima i gorela je citavo jedno vece...
Nije bila ni planirana, ni prethodno nacrtana - cak nisam ni mislila da nizem perlice TE veceri. Boje?
Nemam poj`ma otkud mi `ova kombinacija`?!
Iz srca?
Mozda su mi misli otisle u neke `indijanske krajeve`,...., odletele u daljinu i zapalile vatre da osvetle put mom ANDJELU!