JUST DO YOUR BEST, DARLING!

Sigurno dolazim!

Cekam TE iza otskrinutih vrata spemna da uskocim u krevet i pokrijem se cebetom preko glave . To je oprobana taktika i jos nikada nije omanula. Spavacu ili cu oci drzati na silu zatvorene.

Bicu nevidljiva i neces me pronaci. Mislices da nisam ni dosla i nastavices dalje da trazis kao da me nema. Bicu `prvak sveta u sakrivanju` i pobedicu u ovoj igri `zmurke`.

Igracu je sa TOBOM `vezanih ociju`.

I da znas, vec vodim 3 : 0 ! Tri godine i cetiri meseca `u moju korist`!!!

U stvari, vec sam TE pobedila - eto TI!

Nemoj ni da mislis da ces me drzati za ruku svojom hladnom rukom dok budem spavala.

Da me nisi ni pipnula!Cuvace me najlepsi snovi koje cu sanjati TEBI u inat.

Imam bezbroj snova o mom ANDJELU i mom SUNCU!

Pevacu u sebi pesmu `moje Sunce i moj san i moje jutro sto radja dan` i neces mi moci N I S T A !

Secacu se stiska ruke u jednom dzepu koji nikad nije izbledeo i daje mi snagu i veru da sutra uvek dolazi.

Stisnucu ocne kapke iz sve snage i zamislicu da lezim na sljunku dok mi tabane zapljuskuju morski talasi. Branice me deciji zagor i brizni pogledi mojih roditelja koji mi masu iz daljine.

Sanjacu klupu pod lozom u hladovini koja samo na mene ceka. I ako vec negde treba da TE sacekam i da me pronadjes - TU CES ME PRONACI!

GLEDACEMO SE OCI U OCI - SAMO TI DODJI , CEKAM TE!

IMAM VREMENA , CEKACU JOS MALO

Ponovo JE pred mojim vratima.
Stoji, gleda i ceka. Zna da ce JOJ se neko obratiti ako bude dovoljno dugo tu stajala i da ce onda moci da udje u kucu...
Uporna JE i strpljiva.
Dolazila JE i ranije, nije JOJ ovo prvi put da me gleda.
Prisunja se bas kad pomislim da JE zaboravila na mene i odlutala negde .....
Pravim se da JE nema i da ne postoji. Gledam na drugu stranu i okrecem glavu...

Sakrivam se iz malih slika i sarenog nakita. Igram zmurke u carobnom dvoristu stvarnosti i uspomena iz detinjstva. Zaklanjam se prvim procvetalim ruzinim pupoljcima, a ushi naslanjam na zujanje uzurbanih pcela.
Pretvaram se da imam dovoljno vremena da docekam dozrevanje tek zametnutih jabuka i krusaka. Nasminkala sam usne rumenilom prvih jagoda . Mozda me nece tako lako prepoznati ako se sklupcam u pregrsht opalih latica bozura.
Pre dve nedelje JE spustila ruku na moje rame. Drzala me za ruku i gledala samilosnom i molecivim pogledom ... Stisnula sam pesnice, progutala knedlu koja mi se preprecila u grlu i pravila se da ne primecujem NJENE podle pokushaje da mi se priblizi. Sagla sam glavu i ponizno JOJ dozvolila da predje preko mojih ledja ... Izbegla sam je za trenutak, ali ubrzo se vratila. Pravila se da JE neshto zaboravila i nije htela da ode.
Nije JOJ bilo dovoljno sto sam skupljala mrvice osmeha i lepila ih poput slagalice po neravnom putu ...
Pravila sam se da imam snage da podmetnem perjani jastuk pod glavu.
Htela je da vidi koliko dugo mogu da izdrzim ...
Pobegla sam kao poslednja kukavica.

Ako JOJ sada otvorim vrata, uci ce i zagrlice me svojim rukama prozeblim od cekanja. Zelece da zaboravim sve sta JE ranije ucinila ( kao da je to moguce!?) i da JOJ poverujem da ce ovoga puta sve biti lepshe i lakshe. Pricace mi price o novom zivotu, o zaslugama koje ljudi steknu za zivota da bi posle uzivali u rajskim vrtovima...
Ne verujem JOJ - nikada JOJ i nisam verovala!
Lepe su njene lazljive price o svetlosti na kraju tunela, o dragim i voljenim bicima koja me cekaju i pripremaju mesto za mene i moje najmilije.
Spremna JE i da obeca da cu se kasnije vratiti, samo ako danas otvorim vrata i krenem za NJOM.
Kao da JOJ nije dovoljno sto sam joj dala desnu ruku i lagane letnje snove, sada mi otima i oslonce za noge - tlo kojim koracam.
Grebem JE slabim noktima i teram JE mahanjem trepavica. Sipam JOJ u oci svetlucavi prah uspomena i bacam mreze da JOJ se zamrse putevi. Kupujem minute i stavljam ih u cashu pored kreveta. Otvaram prozore da unesem svetlosne zrake i obojim ih cutanjem. Pravim se da ne prepoznajem znakove koje postavlja da me skrene s puta ako pokusam da pobegnem.

Pretvaram se da nisam kod kuce.
Hodam na vrhovima prstiju da nekoga ne probudim i spremam mirisna jela.
Tiho pakujem kofere i strepim od nedostatka dnevne svetlosti.
Skocicu zatvorenih ociju u daljinu i mislicu na leto ...
Ostavicu JOJ vrata sirom otvorena ...
...

Zatvaram oci i pravim se da nije odvela Stanislavu sa sobom. Nece me tako lako prevariti i kradem joj jos jedno leto!

RED ZA CEKANJE U MALOM DUCANU

Volim moj Mali ducan. Blizu je moje kuce i nije daleko ako krenem na vreme i ako mi se `ide u ducan`…

Napisem na papiric sta sve treba da kupim iako mi je posle neprijatno da ga izvadim iz dzepa i da procitam to sta sam napisala. Obujem patike za setanje i cekanje u redu ….i krenem.

Kazem – blizu je, nije daleko!

Mali ducan posecuju sve moje komsije……dobro jutrooo, komsinice – d o b a r d a n !!! ( Tek je jedanaest sati, pa sta – volim da spavam!)

Stajem u red i razgledam okolo . Pokusavam da se setim sta sam napisala na papiric i bezuspesno ga trazim po dzepovima….sigurno sam ga stavila u novcanik.

Sigurnosna kamera snima svaki moj sumljiv pokret i ako krenem sad da `se dzepam` mogu pomisliti da cu da izvadim neko oruzje, bolje da budem mirna….. Police su zatrpane robom, a prolaz do njih opkoljavaju neotvorene kutije tek pristigle robe….

NISMO STIGLI DA IH RASPAKUJEMO , GUZVA JE, ZNATE…? Okrecem se i posmatram kako nekoliko starijih komsinica sa odobravanjem klima glavom.Smeskam se i pravim da ne primecujem sav taj `haos oko sebe`.

IZVOLITE KOMSINICE, STA ZELITE?

Zelim da bude mir u svetu i da niko ne bude gladan!

Zelim da ljudi rade svoj posao i da pristojno zive od svojih plata!

Zelim da otputujem negde na dve nedelje i da leskarim pod nekom palmom pored bazena sa toplom morskom vodom!

Umesto svega toga ( a imam jos zelja….) dobijam mleko bez laktoze, crnu cokoladu, mali razani hleb i ……..KOJI SOK ZELITE?

Gledam u pravcu hladnjaka u kojem stoje sokovi i pokusavamda se setim …KOJI? Otvaram vrata i zaplahnuta hladnocom cujem glas `maammmaaaaaa`….Pa dobro,de , znam, hoces TROPIKAL MIX – to nije sok , to je hemikalija!

Okrecem se i shvatam da sam sama.

JA CU VAM DATI SOK, SAMO RECITE KOJI ZELITE!!!

Pretvaram se u pticu, sirim krila, uzimam zamah i izlecem iz prodavnice. Letim na jug i pratim glas koji me doziva…Postajem mehuric morske pene i lelujam po morskim talasima. Obilazim uvale, zavlacim se u morske pecine, lebdim po pucini, ….., a glas postaje sve dalji i dalji.

Morska pucina je ogromna i tesko je pronaci sina koji je otplovio daleko, a mehurici morske pene su premali za` mamekojecekajukodkuce`…

Moj mehuric se raspao i ja sam ponovo pred hladnjakom OTVORENIH VRATA!

MOLIM VAS DA ZATVORITE VRATA – PRVO SMISLITE STA ZELITE,PA ONDA DRZITE VRATA OTVORENA!

Nisam bas razumela `poslednju komandu`, ali poslusno uzimam TROPIKAL MIX i zatvaram vrata hladnjaka. STA li je jos trebalo da kupim?

Ceta nestrpljivih komsija gleda nervozno u mene uzarenih ociju i rapravlja o trenutnoj politicmkoj situaciji u Engleskoj, mada ima i nekih koji brinu za onu jadnu decu na `TVfarmi`……

Ne sluti mi na dobro jer jedva prolazim izmedju njih i pronalazim put do kase – svi su zauzeli svoje polozaje i ne zele da ih napuste ni po koju cenu.

Zaustavljena sam novim pitanjem – JOS NESTO?

KAFA? DETERDZENT? TOALET PAPIR?

Ne cujem predloge koje prodavacica tako velikodusno nudi jer pokusavam da se docepam novcanika – ma TU je bio …negde sam ga stavila….mozda mi je ostao u kolima… na klaviru…?

Tu mi je mobilni, kljucevi, maramice…sta je ovo? Napipavam sitnice u torbi `naslepo`….smeskam se zeni koja me gleda uzarenih ociju jer `NE MOZE DA KUCA DALJE, MUSTERIJA CEKAJU!!!

DA LI JE TO SVE?

Ma kakvi SVE….(Dajte mi jednu rupu da se u nju sakrijem, jedan sprej za nevidljivost i leteci cilim da `nestanem sa mesta dogadjaja`… litru benzina i sibicu, kartu za brzi voz u nepoznatom pravcu……)!

HVALA, TO BI BILO SVE!

Vidim da se prodavacici pomeraju usta, pretpostavljam da izgovara cenu koju treba da platim za kupljenu robu…… i uzalud i dalje trazim NOVCANIK!

KAKO TO MISLITE DA PLATITE KASNIJE KADA SAM SVE UKUCALA…?

Imam osecaj da musterije koje su bile udaljene od mene prilaze sve blize i blize…. i blize… i sada su na nekih` tridesetak cm` od teritorije koju smatram SVOJOM, i prilaze sve blize i blize……

Osecam da mi treba vise prostora i vise vazduha. KAKO , pobogu, da pronadjem NOVCANIK kada se svi skupljaju oko mene i udisu sav vazduh iz moje okoline?! Necija ruka pritiska po ramenu i ja se okrecem naglo spremna da `branim svoj zivotni prostor i zivotom ako treba`, da `preduzmem sve sta je u mojoj moci` da se odbranim…..hmmmm….. ZDRAAAVOOOO, :) )))!!!

Vise mi ne treba vazduh, sve ostatke zivotne energije koja mi je preostala prebacujem u ocne kapke koji sluze za pokretanje trepavica…..TREP-TREP-TREP……. `otkadsenismividelipaagdeeesiiiiii`………. Pa to si TI!!!

EVO ME, DOSAO SAM NA PAR DANA SA FAMILIJOM! MOLIM VAS, JA CU OVO DA PLATIM!

(Dajte mi jednu rupu da se u nju sakrijem, jedan sprej za nevidljivost i leteci cilim da `nestanem sa mesta dogadjaja`… litru benzina i sibicu, kartu za brzi voz u nepoznatom pravcu……)!

Stvarno mi se ne desavaju ovakve stvari, sasvim sam sigurna da sam stavila novcanik u torbu kad sam krenula u prodavnicu……

NEMA VEZE, OTPRATICU TE DO KUCE ` dasemaloispricamousput`, `….bilismodvenedeljeda babaidedavideunuke`,`…..sutrasevracamo`,

` ….kakosicujemdasibilabolesna`………,` dobrojenijelose-alinitamonijeonakokakojebilo`, `…a kod Tebe?`

(Dajte mi jednu rupu da se u nju sakrijem, jedan sprej za nevidljivost i leteci cilim da `nestanem sa mesta dogadjaja`… litru benzina i sibicu, kartu za brzi voz u nepoznatom pravcu……)!

Gledam GA i vidim kako dobro izgleda ovako osedeo. Oci su mu jos uvek iste – boja mora u njima jos se presijava. Pitam GA zasto je `tako ostario` - smeje se!

ZASTO STO SI TI SVE LEPSA I LEPSA !

Ma, daaaj – smejemo se zajedno…

Noge su mi teske i jedva koracam. Kretanje postaje jos teze kada teret njegove ruke na mom ramenu pocinje da `smanjuje moj zivotni prostor`…….

Nedostatak vazduha, nedostatak vazduha – uzbuna!!! ( Pritisni `off` i ne disi – ok!?) OK!

Spusta kese pored kapije i odbija da udje da popijemo kafu, jako zuri – cekaju ga, pakuju se. Potpuno razumem …TREP-TREP!

Sledeci put ce doci i dovesce porodicu. SIGURNO CE TI SE DOPASTI MOJA SUPRUGA – JAKO LICITE! ZNAS, ONA NE ZNA SRPSKI I MOCI CE SA TOBOM DA SE SPORAZUMEVA NA ENGLESKOM. NE ZABORAVLJAM JA KO MI JE PISAO PISMENE IZ ENGLESKOG!

…i matematike, …, i srpskog,….., i domace zadatke iz likovnog…, i maturski rad iz fizike…….

VIDIMO SE OKO NOVE GODINE!

Ostajem ispred kapije i ne gledam za njim – kazu `ne valja se` , onda se nece vretiti!

Preturam po torbi i nikako ne mogu da nadjem kljuceve, a dobro znam da sam ih ponela ….

Stojim ispred kapije i CEKAM da mi otkljucaju.

PONOVO U REDU ZA CEKANJE

Stajem u red za cekanje. Nije mi prvi put, cekala sam i ranije.
Stajala sam u redovima ispred saltera banaka i posta, ispred saltera za prodaju autobuskih karata, … , ma stajala sam `svukuda`…
Danas stajem u red za cekanje i prvi put ne zurim da dodjem `na red` sto pre. Zelim da ne dodjem `na red` uopste, ali znam da ne vredi zeleti tako nesto – ne vredi.
Svi moji papiri su overeni, sve pripreme su uradjene – treba samo da cekam.
Prilicno sam dobra u cekanju!
Evo, bas ovih dana cekam da mi se javi sin iz daleka.
Cekam strpljivo i bolno, radosno i zabrinuto – znam da ce se sigurno javiti i da cu biti radosna i tuzna u isto vreme.
Zelecu da bude pored mene i da ode sto dalje odavde. Reci cu mu da je sve u redu, a i on i ja cemo znati da nije bas sve kako bi zeleli da bude.
Tako se ceka glas iz daljine!
Cekam i da dodje leto, pa da kazem :“ETO, DOCEKALA SAM JOS JEDNO LETO!“
To je lepo cekanje i mozda cu stvarno i da docekam letnje dane – velika je verovatnoca da cu uspeti u cekanju leta.
Neki ljudi koje poznajem nece docekati leto, a ja , eto, uporno stojim u redu za cekanje leta i nadam se…
Skoro da sam sigurna da se tako ceka leto, nadajuci se da cu biti ovde kada dodje.
Jednom sam cekala jedan voz… i nisam ga docekala… prosao je kroz stanicu i nije se zaustavio!
Cekala sam jednom autobus, ali sam kasnije saznala da to nije bilo mesto za cekanje autobusa , pa je i logicno sto nisam uspela da ga docekam.
Jednom prilikom sam cekala da me se neko seti jer sam mislila da sam vazna toj osobi isto toliko koliko i ona meni, ali sam se prevarila u proceni. Mnogo kasnije je ta osoba pokusala lepim recima da nadoknadi vreme koje sam peovela u cekanju, ali nije vredelo – vreme za cekanje je vec odavno bilo proslo vreme.
Umalo da zaboravim, cekali su i mene nekoliko puta,a ja se nisam pojavila.
Zao mi bilo kasnije kada sam shvatila da su me neki STVARNO cekali, a nije mi bilo svejedno kada sam saznala da su me neki cekali REDA RADI i da im i nije bilo vazno sto nisam dosla.
To je bas nezgodno kod cekanja!
Jos uvek sam u redu za cekanje!
Osecam se mnogo bolje sad kad vidim da nisam poslednja u redu i da ima jos Vas koji cekate sa mnom. Doduse, nisam sigurna da li bih vise volela da Vi stignete `na red` pre mene ili je bolje da budem pre Vas!
Dogovoricemo se ovako – ako ja budem stigla `na red` pre Vas, i sve bude U REDU, napisacu novi POST i sve cu vam ispricati KAKO je bilo!
Uostalom, kancer je izleciv kada se otkrije na vreme – SVI lekari mi to govore vec duze vreme!
Raspricala sam se toliko da sam i zaboravila da NISAM SAMA u redu za cekanje!
Mozda ne bi bilo lose da i Vi odete kod lekara i uradite par kontrolnih pregleda – meni za ljubav, a i bice nas manje u REDU ZA CEKANJE!

CUDNI SU PUTEVI BLOGOVANJA

Nisam sigurna da li su svi putevi krivudavi poput ovih koji se predamnom stalno otvaraju. Zaista imam utisak da treba vise da se potrudimoko otkrivanja tajni `blogeraja`, ali nemam vise vremena za to.
Moracemo OVAKO:
DODJITE NA RADICA ART JEWELRY i tamo ce Vam sve biti prikazano u slici i reci!
http://www.facebook.com/group.php?gid=113783861980567&v=photos