`Cold porcelain` transfers

Pratila sam Zvezdicina objasnjenja kako ona pravi transfere na fimu i upotrebila isti postupak na stampanim slicicama koristeci obicnu vodu...
Moram da priznam da sam dve plocice upropastila jer sam previse `trljala prstima`.... Onda mi je Shishkina pticica sapnula, pa sam isekla slicice iz casopisa... super!
Danas sam dobila gomilu Blic-zena od moje komsinice i napravila gomilu slicica `za svaki slucaj`, ali o tome drugi put....



Najzad sam uspela!
Pokusavala sam nekoliko puta, pronalazila mnogo razloga za neuspesne pokusaje..... ali nisam odustala!
Ovo je nov osecaj!
Do sada sam ostavljala stvari koje mi ne idu od ruke. Zaboravljala ih ako nisam` dovoljno dobra` i trazila nove izazove ...
Nisam sigurna da ce ovo uticati na izradu mog nakita, ali uspeh uvek prija - bez obzira koliko je mali!
Jel` neko radio transfer na `porcelanu`..... prvaaaaa!

Evo kako je to bilo...

Kuvanje je vestina koju nisam imala prilike da savladam koliko bi se moglo ocekivati. Uvek je bilo nesto vaznije ...
Pripremanje `cold porcelain`-a zahteva da neko vreme provedem u kuhinji i to privlaci paznju mojih ukucana i prijatelja.
Da li je potrebno da naglasim da im je nepoznato to sta radim i uvek ocekuju da im objasnim KAKO TO RADIM.
Kuvanje i serpicu cu ostaviti za tutorijale... drugi put.
Evo kako izgleda kada se perle suse, zatim lakiraju i ponovo suse....


Narandzaste perle su `znale` gde treba da budu nanizane - trebalo im je samo ispuniti zelju... Lako su se pretvarale u ogrlice, mindjuse i priveske na heklanim lancicima.


Koliko god sam se trudila da im dam neki drugi oblik - u mojim ocima su ostale `mandarine`...
Mozda zbog leta koje je vec na izmaku, a mozda su u pitanju uspomene koje me `nemilice` prate ovih dana .
Mirisi i boje juznog voca uvek mi vracaju osmehe koje je moj tata velikodusno delio iz putne torbe dok smo se, mi deca cudili vocu koje prvi put vidimo.
Smokve, narovi i mandarine, ukusi i mirisi dalekih mora i krajeva koje je tek trebalo upoznati...
`Cold porcelain` tek treba da upoznam, a tati bi se sigurno dopao...

Pripreme za `dalek put`

`...Spremam se na dalek put - ko to moze znati...`
Pevam danas ovu pesmicu , a ni sama ne znam zasto kada me u `Velikom gradu` ceka nekoliko ozbiljnih obaveza.
Ipak smiljam kako da ulepsam dan.
Ko zna...?
Mozda bi susret sa nekom zanimljivom i dragom osobom mogao da ublazi tremu i nervozu zbog puta. Sigurna sam da ce kafa i `moskovska snita` sa mojom dragom Tetom biti dovoljan razlog da strah i trema ( tako lekari deluju na mene...) bar delimicno nestanu.
Spremila sam i nekoliko novih `komada`, sto bi rekla Ksantipa. Tek da se nadje...

I like it in `my way`!

Najvise razmisljam na pocetku, posle se sve desava samo od sebe. Perle su gotove, sad je lako...




Zadatak nije bio za mene - trebalo je da napravim `nesto` zeleno, dugacko i `kao ona ogrlica,ali drugacija`... A uspela sam jedino da bude - drugacija!
Bilo je neminovno! Utisak o cudnoj kombinaciji boja me jos uvek prati: braon, tirkiz, ljubicasto!





Potrebno je strpjenje da se ponovo napravi slican komad nakita. Veoma mi je tesko da napravim tako nesto, posebno kada se to od mene ocekuje...
Izgleda da bi trebalo sve praviti u duplikatu!? `Duplikatni nakit`...???
Vratila sam se `mastiku`, ali nisam uspela da ponovim `trazenu` ogrlicu.
Ipak, zadovoljna sam rezultatom, a repriza ce mozda biti nekog drugog puta.

Kreativna radionica u Beogradu jos traje!

Divan je osecaj biti u okruzenju koje blista i odusevljava sarolikoscu i raznovrsnoscu oblika i boja. Problem je prikazati radove tako da ne naruse celinu, a opet da budu uocljivi i prepoznatljivi. Odmah su mi pritekle u pomoc prijateljice-crafterke i prijateljice-blogerke, ...
To je prica za drugi blog, zna se koji - http://radicasjewelry.blogspot.com/ , o prijateljima i dogadjajima! I ovoga puta sam srela nekoliko iznenadjujuce divnih ljudi!
Dodjite da vas upoznam!