Dobila sam mnogo poklona ovoga leta. Znate i sami koliko im se radujem.
Cesto i preterujem u tome.
Divno je dobijati poklone od najdrazih, zar ne?
Ko bi onda mogao da kaze da se najvise obradovao kesu punoj raznobojnih komada divne , meke, sarene koze... Al eto!
Gde je snimak?
Ne postoji, nisam stigla da ga napravim....
Trebalo mi je vise od dve nedelje da svakom komadicu koze pronadjem mesto i upletem ga u ogromnu gomilu nakita. Ni komadic nije prosao a da nije RECIKLIRAN.
Ko bi nosio `reciklirani nakit`?
Evo, Dobrila ce Vam pokazati ponesto, a Vi odlucite sami!
Vec sam izdvojila komade koji NI PO KOJU CENU nece napustiti moju policu sa nakitom koji nosim.
Videcete i TO , ali u drugoj prici.
Pored koze koju sam isecala i pretvarala u beckrajno duge trake za heklanje ili trake koje nemaju kraj, svoje mesto su pronalazili i odbaceni delovi nakita koje nisam ni planirala da koristim - bar ne u dogledno vreme.
Mekoca koze, sarenilo boja i dodir prirodnog materijala koji se prosto prilagodjava prstima su me `naterali` da idem do kraja. Nijedan komad nije bio visak. Pred mojim ocima su nastajali delovi sa buduce ogrlice, narukvice, mindjuse i svasta ponesto.
Leto je vrelo i moje ideje se rasprsile na sve strane, na sve i svasta. Trenuci u hladovini su se pretvarali u komade nakita. Udaljenost izmedju mene i FA, zatim izmedju FA i baterija koje su se istrosile, pa razdaljina izmedju `punjaca` i baterija.....sve su to bile nepremostive udaljenosti.
Nije ni vazno - uzivam kad moj nakit `seta` po tamo nekim krajevima i `hvali se` i bude `primecen`...
Nazalost, ne mogu sa Vama da podelim uzivanje koje sam dozivela stvarajuci ga pa zatim i posmatrajuci ga.
Ako ga `sretnete` oko nekog vrata ili na necijij ruci, snimite ga , molim Vas - uciniceta mi veliku radost!
