Indijanska vatra je bila surova igra kojom smo `kaznjavali` one koji su gubili u malim decjim igrama.` Pobedjeni` je morao da zasuce rukav, pruzi i ruku i dozvili da mu `pobednik` uvrne kozu na ruci ..... vracanje koze je zaista davalo osecaj `gorenja`, ali i smeha ....
Desavalo se da `pobednik` bude toliko ponet utiscima, pa da i sam trazio da dobije i on `indijansku vatru`.....
Onda smo se svi zajedno smejali i cudili se tom jedinstvenom iskustvu....... aaaaa, to je znaci `indijanska vatra`!
Osetila sam INDIJANSKU VATRU ovih dana - sama se zapalila pod mojim prstima i gorela je citavo jedno vece...
Nije bila ni planirana, ni prethodno nacrtana - cak nisam ni mislila da nizem perlice TE veceri. Boje?
Nemam poj`ma otkud mi `ova kombinacija`?!
Iz srca?
Mozda su mi misli otisle u neke `indijanske krajeve`,...., odletele u daljinu i zapalile vatre da osvetle put mom ANDJELU!
4 comments:
Znaš šta, uglavnom mi se svidi sve što napraviš, ali osmeh mi redovno izmami svaka tvoja pričica - pratilica novog ruku dela. Pozdravljam te, Bilja
Pozdrav i za Tebe Biljo, :)!!!
lepo ...kako ste se samo setili indijanske vatre...pozdrav
Svaka pricica koju ispricam uz komad nakita je istinita - tako sam se osecala dok sam pravila ogrlicu ....
Moj `andjeo` je otisao u daleku zemlju, postojbinu Indijanaca, a osecaj `indijanske vatre` nikako ne prestaje da me prati od tada.
Post a Comment