Igra perlica

Kraj godine je blizu.
Razmisljam o nastupajucoj godini i imam samo jednu zelju....neostvarljivu!
Zelim da sve ostane ovako kako je sada!
Znam da je zelja naizgled skromna, ali nije.
Ogromna je i veoma tesko ostvarljiva.
Kad malo bolje razmislim ... onaj san iz Trnove Ruzice, u kojem sve stoji i ne menja se godinama me je uvek plasio i bio najstrasniji deo bajke.
Izgleda da i nije tako lose sto se neke zelje ostvaruju samo u bajkama, zar ne!

Verujem u bajke.
Mislim da je svaka bajka prica iz stvarnog sveta, ostavljena nama na dar da bi stvarnost doziveli lakse i lepse. Bajka daje nadu i ocekivanja koja se na kraju uvek ostvare na najbolji moguci nacin.
Treba sto duze `ostati dete` i verovati,
i nadati se ,
i ocekivati neocekivano,
i radovati se svemu ....
Treba se igrati........
Htela sam da napravim red medju perlicama, ali su one to `odbile`.....
Mislila sam da cu ih novim bojama ulepsati, da cu ih `mashe`-om promeniti i uciniti upotrebljivim...
Mozda bi ih `dekupaz` ulepsao dovoljno da postanu `noshljive`.......
Nista od svega toga se nije desilo!

Perlice su se razigrale u mojim rukama, izmesale sa odbacenim koncima, uplele i ucvorovale u neobicne oblike novogodisnjih jelkica, ukrasa i privezaka...
Ozivela je!
Najednom se pojavila preda mnom - rasirenih ruku , gledala me bez ociju i sela na moj dlan poput Palcice. Uplela sam joj kosu i ukrasila je perlicama kao sto sam to radila nekad svojim lutkama.
Vreme je stalo!
Zaustavila se planeta, vratila se igracka u moje ruke i ponovo sam bila devojcica koja cita Trnovu Ruzicu i strepi da li ce Princ uspeti da savlada nepremostivu ogradu oko dvorca...

Jutros sam okacila novi privezak za kljuceve...da malo `promenim`.
Znam da ce ga brzo zameniti neki drugi ...
Mozda iz neke druge bajke?