Receno je vec toliko reci, izrecene su zelje i nade, i ne preostaje nista drugo osim cekanja.
Cekanje se pretvara u lagane pokrete koji prate kretanje kazaljke na satu, okretanje Zemlje oko Sunca, udisanje i izdisanje vazduha ...
Vreme postaje beskrajno i nedostizno, dragoceno do neprocenjivosti ..... a ima ga tako malo.
Toplina glinenih i drvenih perli greje moje dlanove.
Kotrljam ih i oblikujem nezno. Cvrstinu im dajem pazljivo i oprezno jer znam da i najmanji mehuric vazduha na pogresnom mestu moze da napravi ogromnu stetu citavoj ogrlici.
Glina ostavlja tragove i pokazuje puteve kojima su klizile perle.
Susi se i postaje skoreli premaz na prstima. Dlan postaje roman HIROMANTIJE koji moze da procita vesto oko koje ne zna za strah pracenja linije zivota.
Vodeni mlaz lako odnosi glinene tragove i cini kozu mekom i podmladjenom.
Svaku perlu smirglam polako i lagano. Uklanjam otiske svojih prstiju poput lopova koji zeli da ukloni tragove za sobom.
* * *
Sjaj lakiranih glinenih perli ce zbuniti zabrinute poglede. Oci ce odmoriti i izleciti lepota drveta i gline.
HIRoMANTIJA ce grliti neciji vrat i pratiti neku drugu liniju zivota.
5 comments:
Ogrlica je bas kao i ova tvoja prica, nezna, tacna i strasna.Tacno i jednostavno.Bravo!!!
Divna prica Radice! Bas kao i tvoja ogrlica! :)
Hvala drage moje!
Uz vase lepe reci mi je lakse da cekam vesti o Stanislavi!
Ogrlica je prelepa, i nadam se da ce i vesti biti dobre!
Dok sam citala jasno sam videla svoje ruke umazane glinom,(desilo mi se slicno kao kada osetim neki miris koji me vrati u neko proslo vreme). Prica me je vratila u vreme kada sam isla u atelje i radila na grncarskom tocku, prelepo napisano.Ogrlica je lepa i smirenih tonova.Pozdrav Vesna.
Post a Comment